Šta ako ostanem sam/a u toku lečenja

27 septembar 2016
(1 Glas)

Životne krize kao što je maligna bolest, mogu često biti otežane i time što su obolele osobe u poziciji da su usamljene ili da tokom bolesti ostanu bez podrške najbližih. Iskustva pokazuju da tamo gde partnerski odnosi nemaju potreban kvalitet, bolest može dovesti do još većeg otuđenja, pa i napuštanja.

Ne morate nikada da budete sami dok se borite sa bolešću. Važno je da budete svesni da je maligna bolest fizički, psihološki i emotivno jako veliki teret za jednu osobu i da su „pomagači“ i podrška neophodni kako biste se izborili sa bolešću.

Ukoliko nemate partnera/partnerku, primarnu porodicu ili ona nije funkcionalna, odnosno ne pruža Vam podršku, treba da razmislite o široj porodici, ili o nekome ko jeste vaša porodica na drugi način, a to su najčešće prijatelji. Iako je to dosta teško u uslovima bolovanja i lečenja, potrebno je održavati odnose sa prijateljima i drugim značajnim osobama koji mogu biti izvori stabilne i tople emocionalne podrške.

Izvori podrške, pored prijatelja, mogu biti i osobe sa iskustvom bolesti koje vam praktičnim savetima i svojim iskustvima mogu pomoći da se lakše izborite sa onim što vas čeka i prati u toku lečenja, medicinski ranici, komšije, osobe sa kojima ste nekada bili bliski, udruženja pacijenata.

Suštinska pomoć ovih osoba je da Vas podrže i pomognu da prođete kroz psihički i fizički teške faze u toku lečenja. Kroz kontakte sa ovim osobama bićete u mogućnosti da izrazite svoje emocije, smanjite uznemirenost i strahove, saznate više o svojoj bolesti, ne osećate se usamljeno i izolovano, imate osećaj pripadanja, sagledate svoju bolest iz drugog ugla, naučite nove veštine koje će poboljšati kvalitet vašeg života. Nemojte da zaboravite da su često životne krize prilika da svoj život poboljšate i okrenete u korist sebi.

Slavica Simić

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…