19.11.2020 je održana Videokonferencija  NALOR 2020 na temu Metastatski rak dojke. Predavači Prof dr Lazar Popović, medikalni onkolog   i Prof dr Tamara Klikovac, psihoonkolog održali su vrlo lepa i korisna predavanja za učesnike konferencije lečene žene od raka dojke. Nakon predavanja u diskusiju se uključilo blizu 40 učesnika, žena lečenih od raka dojke iz Beograda, Novog Sada, Dimitrovgrada, Leskovca, Apatina, Odžaka, Kule, Sivca, Celja.  Pitanja su se se odnosila na dostupnost savremene terapije raka dojke i potrebnu stručnu psihološku podršku  svim pacijentima lečenim od raka. Moderator sastanka, Prim dr Đerđi Šarić je napomenula da je edukacija pacijenata osnovni cilj udruženja pacijenata, i da je ova videokonferencija pored toga što je omogućila bolji život sa bolesti pomogla i u digitalnom opismenjavanju članova udruženja, što je bio veliki izazov za većinu učesnika. Sledi nastavak konferencije 20.11.2020. na temu Integrativna medicina i rak, a 21.11.2020 će se održati redovna skupština Nacionalne asocijacije lečenih od raka. 

Sa malignom bolesti, nakon aktivnog lečenja može se živeti dugo i treba nastojati da kvalitet života bude kao i pre i bolji nego nego pre bolesti. O time govor Mara Dobrić  članica Društva za borbu protiv raka u Somboru

Koliko je važno da pomognemo jedni drugima i delujemo zajedno. Priča nam Vera Blanuša iz Društva protiv raka Sombor

Povodom Svetskog dana borbe protiv raka dojke je 24.10.2020. održan je prvi webinar u organizaciji Asocijacije za unapređenje zdravlja , koji je podržala Uprava za zdravstvo Grada Novog Sada. Učestvovalo je20 učesnika iz 4udrženja. Video sastanak je posvećen kvalitetu života oboleilh od raka za vreme pandemije Kovid 19. Probleme su prezentovali Đerđi Šarić, Tamara Klikovac i Vesna Imbronjev. Kako je usled pandemije Kovid -19 okupljanje onemogućeno, uvideli smo da i na ovaj način možemo da se organizujemo i razmenimo iskustva između članica Udruženja pacijenta i dogovorili smo i naredne videosastanke.
Predsednica Asocijacija za unapređenje zdravlja, spec.sms Vesna Imbronjev

Besplatni webinar 24.10.2020.od 18h
Vebinar Živeti sa bolesti – 24.10.Svetski dan borbe protiv raka dojki

Link za uključivanje na webinar https://us04web.zoom.us/j/7371394467...Meeting ID: 737 139 4467
Passcode: tJYf53

KOVID-19 predstavlja izazov bez presedana za zdravstvene sisteme u svim delovima sveta. Međutim, treba imati na umu da se smrtnost i obolevanja od ostalih bolesti, kao npr. tumora, ne smanjuje. U tom smislu, maligne bolesti i dalje predstavljaju značajan problem i jedan od vodećih uzroka smrti.
Svi vidovi zdravstva, od dijagnostike i terapije do istraživanja, pogođeni su pojavom KOVID-19. Zdravstveni radnici nose se sa problemom reorganizacije sistema kako u smislu zbrinjavanja obolelih od Kovid-19 isto ne manje ulažu trud na brigu,negu i lečenje ostalih bolesnika. Lečenje malignih bolesti jedan je segment koji zahteva kontinuitet i u doba pandemije s obzirom na prirodu same bolesti i uticaj na preživljavanje koju specifično onkološko lečenje omogućuje.
Kroz ovaj webinar ukazaćemo kako je živeti sa malignim obolenjem prevashodno rakom dojke,

Ideja ovog webinara, čiju je realizaciju omogućila Uprava za zdravstvo Grada Novog Sada, da se kroz online predavanja/susrete upoznaju osobe obolele od raka dojke kao i njihove porodice sa osnovnim principima kako živeti sa bolesti u doba KOVID-19, koliko je značajno mentalno zdravlje i kako ga očuvati u doba KOVID-19 kao i prevencije KOVID -19,kao osobe koje spadaju u grupu sa povećanim rizikom za obolevanje,sa upustvima za porodicu obolelih u osnaživanju člana porodice koji je oboleo od KOVID-19.

Predavači su:
Spec.sms Vesna Imbronjev
Prim.dr Đerđi Šarić
Prof.dr psihologije Tamara Klikovac

Svi koji nemaju iskustva sa Zoom platformom pratite sledeće korake:
- Kliknite na link za uključivanje
- Snimite aplikaciju na mobilni telefon ili računar
- Priključite se na linku 5-10 minuta ranije

Očekujemo Vas

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. 

Kućni ljubimac i bolest

Prisustvo  kućnog ljubimca, psa u situaciji kada se borite sa bolesti je od velikog značaja, mogu potvrditi i drugi ljudi, a tvrdnja je zasnovana i na naučnim istraživanjima.

Oduvek volim životinje, sa u  Džonijem sam se družila 15 godina, a sada već godinu dana najbolji prijatelj mi je Bobi. Moji kučii bez pedigrea. Kad god sam bila bila bolesna Džoni je ležao na mojim nogama, gledao me svojim okicama i imala sam utisak kao da sve razume.

Od letos sam počela da osećam kao da imam manje energije,bila sam razdražena, a desno stopalo mi je konstantno na sve terapijske pokušaje bilo otečeno. Prošla sam sva ispitivanja: krvne analize, ultrazvuk, dopler, vaskularnog hirurga, internistu, neurologa. Svi nalazi su bili dobri, pa sam tu morala da stanem. Negde u duši sam osećala da to nije završen posao i nadala se da ako nešto nije u redu izbiće još neki siptom. Kada smo postavili dijagnozu rak dojke ovo je opisano kao paraneoplastični sindrom.

Moja priča Bobiju i raku dojke je za rubriku „verovali ili ne“. Naravno da mi on nije dijagnostikovao karcinom, ali mi  je skrenuo pažnju da na vreme saznam o uljezu u telu. Tu noć sam legla malo kasnije, pokrila se. To je vreme kada moj Bobi uveliko spava, a tada nije. Uporno mi je nosio svog plišanog medu i bacao na grudi. Prvo mi je bilo smesno, a onda mi je kroz telo prošla neka neobična struja, uhvatio me je neki nejasan strah i počela sam da pregledam dojke, pazuha. Ništa odredjeno nisam napipala, ali me je plašion bol pri dodiru dojki. Bila sam uznemirena celu noc, budila se i nešto me je teralo da odem na pregled. Sutradan sam dobila dijagnozu Rak dojke.

Čini mi se, da nije moga Bobija i plišanog mede te večeri, ne znam kada bih utišla  lekaru, možda u poodmakloj fazi.Sad mogu da kažem:“ BOBI MOJ, HVALA TI !

Neka istraživanja navode: „Pseći njuh može da nanjuši jedinice u trilionu molekula/kao kap u olimpijskom bazenu/“ Imaju 40 puta više receptora od čoveka. Sve što menja naš miris, čak i na molekularnom nivou, pas može da oseti. Zbog karcinoma ćelije u bolesti se ubrzano dele, kako bi tumor mogao da raste. Oštećene ćelije proizvode specifičan protein, koji psi mogu da nanjuše. Tako se kaže da mogu po dahu da otkriju rak pluća, iz urina rak bubrega i prostate. Čak, kažu da mogu iz ćelija kože da nanjuše melanom, rak debelog creva.U nekim klinikama u svetu postoje posebno trenirani psi koji mogu da nanjuše rak dojke u ranoj fazi.

 A uz psa se može i zdravije živeti. Znamo da nam nedeljno treba za bolje srce, kontrolu šećerne bolesti, bronhitis, bolji imenitet i kondiciju  oko 150 minuta aktivne šetnje i boravak na svežem vazduhu .Šetnja  sa psom je mnogo više fizičke aktivnosti. Pas Vas poziva da izadjete i kada  Vam se ne ide. Raspoloženje nam je bolje, vedriji smo, baveći se njima imamo manje prostora za loše misli. Usamljenost je manja, lakše se uspostavlja komunikacija sa drugim ljudima. Porodice koje imaju ljubimca više su povezae i lakše, brže rešavaju konflikte. Prisutnost psa posebno prija saarijim osobama u Domovima za stara lica i na psihijatriji. Pacijentin koji imaju ljubimca brže se oporavljaju uz prisustvo životinje.Maženje životinje smanjuje pritisak i puls, simpatički nervni sistem luči manje hormona adrenalina koji utiče na stres. Pljuvačka psa sadrži enzim lizozim,koji uništava neke bakterije, pa rana brže zaceli.

Što se mačaka tiče kažu da frekfencije koje mačke proizvode predenjem potiču lučenje protivupalnih hemikalija u telu i tako ublažavaju upale, deluju protiv bolova. Ako mačka leži blizu glave, glavobolja  će se smiriti. Držeći mačku u krilu, ustanovljeno je da se ljudi brže oporavljaju od hiruških zahvata na kosima i zglobovima. Kažu da postoji veza predenja mačke i ublaženja asmatičnih napada, a pominje se pozitivan učinak i kod stresa, nesanice, reumatskih bolova, visokog pritiska, bolesti želudca, bubrega...

Bobi mi je mnogo pomogao u bolesti. U vremenu očaja posle dijagnoze, u fazi ispitivanja, izolacije u pandemiji Korone, čekajući operaciju, kada sam se najviše bojala od smrti, Bobi mi je dao snagu da se brinem o njemu, išli smo u šetnju kada je bilo dozvoljeno, dezinfikovali se. Mazila sam ga, pričala mu, kuvala. Kada je spavao u fotelji kraj mog ležaja mogla sam da se opustim, u miru da zaspim. Imam mnoga interesovanja, pa i slikam, u tom najtežem periodu života sam imala volju da naslikam i Džonija i Bobija i evo rezultata:

Vera Blanuša (60) socijalni radnik, želi da Vam pomogne savetima iz svog iskustva sa malignom bolesti. 

Naučiti živeti sa bolesti

Uvek sam strahovala da zamišljam šta sve preživljava, oseća, osoba koja sazna da je obolela od teške neizlečive bolesti kao što je rak. Kada se to meni dogodilo moj šok se raslojio u hiljadu listova, koji su kao zmije mučili moje telo i dušu.

            Najpre  nisam čula, ni razumela rezultate mamografije i ultrazvuka kada mi je doktorica saopštila. Jednostavno, za taj podatak nije u mojoj svesti bio opcije, misli su se rojile, razum se gubio. Misli, moj razum bio mi je najveći neprijatelj.  Pa...sigurno greška..nije...jeste...ubiću se, šta će mi takav život...neću se ubiti, i drugi imaju rak i žive sa njim..valjda nemam metastaze... A telo je želelo da me zaštiti,  razrogačila sam oči pune suza, čula sam ubzano lupanje srca, ljuljao se svet oko mene, pucali su mi svi šavovi na telu od pritiska istine.  U jednom trenu izlistalo se hiljadu slika sa pitanjima: kako, zašto, da li je to moguće, šta ću sad....

Išla sam kući poznatim putem,  izbezumljena, izgubljena. Iznova kreće: hoću da živim..kako sve da napustim... možda ću se mučiti... ko će brinuti o meni…. neću da budem nekome na teretu... odseći će mi dojku, biću ćelava od terapije... ne, ne mogu ja to…. kako da prekratim ove muke, ali kako...treba biti hrabar, mogu ja biti hrabra… mogla bih da se borim, da živim, i druge su nosile periku, a sada su kao i pre.... i tako u nedogled.

  Prva noć od saznanja je bio košmar dok nisam osvojila san. Uspela sam da spavam i tada me dohvati mir, kao da me nema, kao da se ništa ne dešava...A kad sam se probudila agonija se nastavila tamo gde je stala. Tuga, očaj, strah, osećaj gubitka kontrole nad sadašnjosti i budućnosti. A onda me je poneko izgrdio, gurno napred, ustala sam, stala i videla da ne mogu iz svog  tela nikud. Izbor je bio „ILI – ILI“. Odlučiti i igrati na jednu kartu i tu usmeriti svu energiju.

            I tako sam krenula  putem borbe za život – prikupila sam silne upute, overe,  obavila bezbroj pregleda i analiza, više puta putovala u Instutut u S. Kamenici, i od silnih obaveza loše emocije  su počele da splašnjavaju, a želja za životom da raste. Nabavila sam i periku, za svaki slučaj, pospremala kuću do detalja, spakovala se u bolnicu, i počela da gradim odgovore na sva pitanja „šta ako?“

               Kažu „Sve dodje i prodje“ pa je tako i bilo. Sada kada je to veliko iskušenje iza meine. Prošla je operacija, prošla je i epidemija Korona virusa, stigli rezultati Onkološke komisije i Bogu hvala, od terapije primam tabl. Arimidex.

Danas moje misli imaju sasvim drugi tok. Prihvatila sam sebe baš takvu kakva jesam, i živim sa bolesti,koju sam prihvatila kao opomenu. Slušam moje lekare, dopunjam svoje znanje, ugadjam sebi , trudim se da više volim sebe i postanem sebi najbolji prijatelj. Slušam svoje telo kada želi da se odmori, ne prisiljavam se, prihvatam svaku pomoć, naučila sam da tražim pomoć. Shvatila sam da više nemam vremena ni snage  za terete iz prošlosti, burne  reakcije na probleme i stresove. Počela sam da zapažam mnogo lepotu sveta koji me okružuje od najmanjeg cveta, drveta, pa do neba. Trudim se moj lični doprinos „meni“ bude sve veći. Ugadjam svojim željama, brinem o zdravoj ishrani, udobnom snu, rekreaciji, susretima sa ljudima koji mi prijaju. Naučila sam da kažem “Ne mogu to” ili „ kasnije ću to“ , pa i „ pomozi mi, molim te“. Uživam u malim  zadovoljstvima, svojim hobijima: slikanju, pisanju, mom psu i mnogim drugim stvarima. Idemo dalje, živeću kao pre i još bolje.